Превенција злостављања и занемаривања деце

27. Јун 2022.

Међународни дан деце жртава насиља обележава се 4. јуна. Обележавање овог датума подсећа на жртве које су поднела деца, као и снажну потребу да се заштите људска права и унапреди безбедност деце широм света.

„Када говоримо о деци жртвама насија ми углавном мислимо на децу жртве породичног насиља.Међутим, деца као жртве насиља не јављају се само у породици, већ они пролазе кроз разне животне догађаје, кроз разна стања у друштву и без подршке деца могу да постану жртве било ког облика насиља: кроз тешке физичке послове које обављају, непохађање школе, кроз интернет свет и кроз наметање неких обавеза које нису за тај узраст.

Када говоримо о насиљу у Центру за социјални рад „Колубара” Ваљево евидентирана деца жртве насиља у породици су приоритетна али такође и жртве насиља у школама где имамо децу која су жртве вршњачког насиља које није у порасту али постоји као значајан број , евидентно је и не можемо да га искоренимо без обзира на добру сарадњу са школама и степен подршке. Имамо три степена подршке у школама међутим, не успевамо да сведемо то на неку најмању могућу меру. У прошлој години имали смо 9 таквих случајева. Доминантно насиље је било емоционално и то 5 жртава, физичко насиље 3 и занемаривање или немарно поступање 1 дете. Ми се трудимо да не буде ни тих 9, а колико је оних пасивних? То све утиче на одрастање. Значи имамо активно и пасивно насиље, активног имамо 9 и трудићемо се да кроз едукацију смањимо број насиља. Морамо радити на превенцији то нам је јако важно, треба едуковати породице посебно код деце која су активне жртве насиља. Имамо и занемаривање, остављање”, рекла је Катарина Милићевић директор Центра за социјални рад „Колубара” Ваљево.

По њеним речима највећи број деце жртава насиља су Роми.

„Врло често то насиље почиње у најранијем узрасту дакле када су јако мали, има и старије деце, али углавном то су деца до школског узраста, до 7 година. Код нас је став да радимо заједно са школама поготову када је насиље између деце, значи вршњачко насиље . Став је школа, Центра за социјални рад и целе заједнице да се насиље не може оправдати али се може спречити. Стално радимо на едукацији у сарадњи са школама на трибинама и у заједници и опет то не можемо да сведемо на још мању меру. Нама је и ових 9 жртава вршњачког насиља много и овај број стагнира у односу на прошлу годину”, каже директорка Милићевић.

По њеним наводима злоупотребе везано за физичке послове углавном се бележе на селу где деца раде неке послове који нису примерени њиховом узрасту који су истовремено и тешки и опасни.

„У Закону о раду се каже да и деца могу засновати радни однос са 15 година , ми имамо овде децу која су у радном односу са 15 година . Основна школа је обавезна а средња школа не. Деца која не упишу средњу школу морају бити евидентирана на Заводу за запошљавање да би остварили право овде код нас на новчано социјалну помоћ. Значи сви са 15 година могу да почну да раде одмах, међутим у члану 24 Закона о раду законодавац и држава су мислили о тим стварима само је сада питање колико се то поштује да дете са 15 година може да почне да ради али уз сагласност родитеља или старатеља и само на таквим пословима који не угрожавају његово здравље, рад и образовање ако тај посао није забрањен и на основу налаза надлежног здравественог органа. Деца возе тракторе на селу, дакле то је у складу са њиховим начином живота, са традицијом али је то јако опасно за дете које има само 15 година. Раде јако тешке и оптерећујуће послове и ми углавном када добијемо такве пријаве одмах морамо да реагујемо. Одмах идемо у породицу и радимо усмеравања. Ја разумем да у селу нема радне снаге али не може да то буде дете од 15 година, зна се шта дете од 15 година може да ради, то не можемо подржавати. Имали смо такве пријаве али и ми сами када смо на терену видимо такве ситуације. Ту нам је значајна сарадња са председницима Месних заједница на сеоском подручју где ми повремено заказујемо састанке, причамо о свим темама, промовишемо хранитељство”, објаснила је Милићевић.

Она је навела да насиље које највише погађа девојћице су дечији бракови, уговарање дечијих бракова и то је заступљено код Рома који рођењем деце уговарају бракове. Док код насиља које погађа дечке је рад у руралним срединама, вршњачко насиље и физичко насиље у градовима.

„Имамо и трговину људима а као најчешћи облик сексуалну експлоатацију. Члан сам тима за спречавање трговине људима заједно са инспекторима из Полицијске управе и могу да кажем да у последњих 4-5 година нисмо имали активности по питању тога у Ваљеву.

Законодавац је Породичним законом предвидео обавезе државе да се руководимо најбољим интересом детета и да спречавамо насиље и овлашћење органа старатељства да реагује у таквим ситуацијама где видимо да постоје пробеми да све иде ка том неком занемаривању. Имамо и Саветоваите за брак и породицу које постоји 10 година и ради у поподневним сатма од 16 часова уторком и четвртком.

У једном тренутку нам је био повечан број насиља према одраслим особама и то у сеоском подручју. Укључили смо се у неке пројекте где смо и мапирали по селима и то је дало добре резултате”, навела је Катарина Милићевић.

Директорка Центра за социјални рад „Колубара” Ваљево је истакла значај превентивног рада што подразумева надзор над вршењем родитељског права и корективни надзор.

„Имамо јавно овлашћење које нам је дао Породичан закон да вршимо надзор над вршењем родитељског права, па сада радимо превентивно као и корективни надзор. Превентивни рад се обавља кроз саветовалиште где упућујемо родитеље и учимо их да не дође до оваквих ствари, међутим корективни надзор је строжији где ми исправљамо родитеље у вршењу родитељског права.Што значи да смо ми већ утврдили да они неке ствари не раде добро и испрвљамо тако што их упозоравамо на недостатке у вршењу родитељског права. Упућујемо их у саветовалиште или у друге установе, некада се деси да дете или они сами имају здравствених проблема који их у вршењу родитељских права ометају па се онда укључују и друге установе Дома здравља или психијатрије. Када је у питању корективан надзор ми упућујемо родитеље шта то погрено раде и та треба да ураде у року од 3-6 месеци. У том периоду ми их пратимо и ако након тога је ситуација иста онда идемо на лишење родитељског права. По члану 332 Породичног закона имамо право да одузмемо дете уколико видимо да је дете до те мере занемарено да је животно и здравствено угрожено. Нисмо то скоро радили, то је тешка метода и за родитеље и дете, тако да најпре идемо на корективни надзор. Никоме не одузимамо децу због сиромаштва, подстичемо родитеље да раде да се боре за своју децу помажемо им новчано кроз разне новчане социјалне помоћи, једнократне, посебне помоћи ту смо за све. Држава може да помогне али све остао мора родитељ. Роми су углавном у том највећем ризику зато што не воде рачуна о деци, не зато што су сиромашни. Ако ви не водите дете код лекара, ако нема здравствену књиицу ако му нисте пријавили пребивалиште да би имало здравствену књижицу , ако нема ни једну вакцинацију , ако ни једном није ишло код педијатра ви угрожавате његов живот и здравље. И поред свих усмених упозорења па онда писмених то остаје исто онда се реагује. Дајемо им јако пуно рокова и простора да коригују свој однос према деци”, нагласила је Катарина Милићевић.

Повезани чланци

Мере превенције против вируса Ковид-19
ЕУ за тебе

Календар

ПОН
УТО
СРЕ
ЧЕТ
ПЕТ
СУБ
НЕД
26
27
28
29
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
1
2
3
4
5
6
7
Events for 1 Март
Нема догађаја
Events for 2 Март
Нема догађаја
Events for 3 Март
Нема догађаја
Events for 4 Март
Нема догађаја
Events for 5 Март
Нема догађаја
Events for 6 Март
Нема догађаја
Events for 7 Март
Нема догађаја
Events for 8 Март
Нема догађаја
Events for 9 Март
Нема догађаја
Events for 10 Март
Нема догађаја
Events for 11 Март
Нема догађаја
Events for 12 Март
Нема догађаја
Events for 13 Март
Нема догађаја
Events for 14 Март
Нема догађаја
Events for 15 Март
Нема догађаја
Events for 16 Март
Нема догађаја
Events for 17 Март
Нема догађаја
Events for 18 Март
Нема догађаја
Events for 19 Март
Нема догађаја
Events for 20 Март
Нема догађаја
Events for 21 Март
Нема догађаја
Events for 22 Март
Нема догађаја
Events for 23 Март
Нема догађаја
Events for 24 Март
Нема догађаја
Events for 25 Март
Нема догађаја
Events for 26 Март
Нема догађаја
Events for 27 Март
Нема догађаја
Events for 28 Март
Нема догађаја
Events for 29 Март
Нема догађаја
Events for 30 Март
Нема догађаја
Events for 31 Март
Нема догађаја

Најчешћа питања

Ко има права на социјалну помоћ?

Право на новчану социјалну помоћ припада појединцу, односно породици, који својим радом, приходима од имовине или из других извора остварују приход мањи од износа новчане социјалне помоћи утврђеног законом.

Како остварити права на туђу негу и помоћ?

Право на додатак за помоћ и негу другог лица има лице коме је због телесног или сензорног оштећења, интелектуалних потешкоћа или промена у здравственом стању неопходна помоћ и нега другог лица да би задовољило своје основне животне потребе. Преко центра за социјални рад право остварују деца, одрасла и остарела лица која нису остварила пензиона примања и инострани пензионери.

Како постати хранитељска породица?

Поступак почиње подношењем захтева у центру за социјални рад. Потребно је проћи обуку за хранитеље након чега се стиче подобност за бављење хранитељством.

Шта је потребно за смештај у дому?

Потребно је прикупити документацију за смештај у дом и поднети захтев за смештај у центру за социјални рад. Захтев се подноси у месно надлежном центру (надлежност се одређује по адреси из личне карте), а смештај се може остварити у било којој установи за смештај у Републици Србији.

Како добити помоћ у кући?

Потребно је, у центру за социјални рад, поднети захтев за утврђивање права на помоћ у кући.